Iako je osmomesečna zabrana izvoza domaćeg oružja i municije, uvedena 23. juna prošle godine, na predlog predsednika i „vrhovnog komandanta“ Aleksandra Vučića, ukinuta pre pet meseci, u petak 13. februara, negativne posledice te odluke u fabrikama srpske namenske industrije osećaju se i danas, a mnogi strahuju da će ih osećati još dugo. Ne zato što je zabrana izvoza ukinuta na „baksuzni“ dan, petak 13, već zbog izgubljenih tržišta, neisporučenih, a unapred plaćenih proizvoda i pokidanih odnosa sa stranim kupcima i partnerima. I to baš u vreme kad su se oružje i municija širom sveta prodavali „kao alva“. Da problem bude veći, tako upražnjen prostor popunili su oružari iz Bugarske, Češke, Poljske, Rumunije, Hrvatske, BiH, Kine…
Zabranom izvoza domaćoj vojnoj industriji pričinjena je direktna finansijska šteta od više stotina miliona dolara, a indirektna teško da će ikada biti precizno sračunata, ali je svakako velika. Pre svega za kragujevačku fabriku Zastava oružje i njene dobavljače, ali i za druge članice grupacije Odbrambena industrija Srbije. O tome svedoči i podatak da je radnicima Zastava oružja 3. jula isplaćeno 75 odsto akontacije junske zarade, dok bi preostalih 25 odsto, zajedno sa ostatkom zarade za prošli mesec, navodno trebalo da im legne na račune 20. jula.
Problemima je kumovalo postavljanje nestručnih SNS kadrova na ključne pozicije, na šta je generalnom direktoru Saši Miloševiću „posebno skrenuta pažnja“, tvrde radnici Zastava oružja
Do sada su te isplate u Zastavi retko kasnile, a u tim situacijama su oružari po pravilu nezadovoljstvo ispoljavali javno, na ulicama Kragujevca. Ovog puta takva reakcija je izostala, jer je, tvrde upućeni, došlo do smene generacija i u vrhu sindikata, a značajno se promenila i struktura zaposlenih. Kakogod, zaposlenima je rečeno da su im junske akontacije smanjene za 25 odsto „zbog umanjenog priliva“. Drugim rečima, zbog toga što je fabrika izgubila tržišta i strane partnere usled višemesečne zabrane izvoza, ali i zato što ozbiljno kuburi sa nedostatkom kvalitetnih stručnjaka i dobrih majstora.
Da li je Zastava već bankrotirala i opstaje li samo zarad očuvanja socijalnog mira
Dobrim delom za to je, kažu, kriva „ćaci kadrovska politika“, koja se svodi na postavljanje nestručnih partijskih SNS kadrova na ključne pozicije u proizvodnji i drugim vitalnim delovima proizvodno-poslovnog procesa, na šta je, tvrde naši sagovornici, generalnom direktoru Saši Miloševiću ovih dana „posebno skrenuta pažnja“.
1,5 milijardi dinara
su dospele a neizmirene obaveze Krušika, čiji je račun u blokadi neprekidno od 16. jula 2016.
Stariji stručnjaci i radnici za Radar tvrde da je fabrika najverovatnije „u najgoroj i najkritičnijoj situaciji od 2001“, otkako se izdvojila iz nekadašnje Grupe Zastava. Prema podacima iz zvaničnih bilansa kumulirani gubitak fabrike je na kraju prošle godine dostigao 17,66 milijardi dinara i za 1,12 milijardi dinara ili za skoro 10 miliona evra je veći od vrednosti njenog kapitala. Zbog toga smatraju da je jedina domaća fabrike pešadijskog naoružanja i preduzeće od nacionalnog značaja za bezbednost zemlje faktički već u bankrotu i opstaje samo zarad očuvanja socijalnog mira. Kažu i da je firma organizaciono i kadrovski upropašćena između 2018. i 2022, dok je generalni direktor bio član SNS-a Mladen Petković, pre toga direktor valjevskog Krušika, a predsednik Nadzornog odbora pukovnik Ivica Marjanović.
„Od tada do danas malo toga promenilo se nabolje. Naprotiv, doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje ne uplaćuju se već šestu godinu zaredom, a zdravstvene knjižice oružarima overene su pre neki dan ali samo za naredna tri meseca“, kaže jedan od njih, uz napomenu da se uveliko spekuliše da bi pukovnik Marjanović mogao da se vrati i to na funkciju generalnog direktora. Deo stručne javnosti to tumači kao oživljavanje ranijih najava iz Ministarstva odbrane o izmeštanju proizvodnje najvrednijeg mitraljeskog programa u Jugoimportovu fabriku u Velikoj Plani, da bi se posle toga prodalo ono što ostane od fabrike u Kragujevcu.
Uprkos zabrani izvoza, kragujevački oružari su u 2025. ostvarili 52 odsto, a u prvih šest meseci 2026. samo 23 odsto plana i gotovo je izvesno da će prihodi u odnosu na planirane podbaciti više u ovoj nego u prošloj godini
A da neće ostati mnogo može se naslutiti po tome što je Zastava oružje u prvih šest meseci realizovala tek nešto više od 23 odsto ovogodišnjeg plana, dok je u 2025, uprkos zabrani izvoza, ostvarila 52 odsto plana. Fabrika je, doduše, nedavno ugovorila izvoz pešadijskog naoružanja u jednu afričku zemlju za 12 miliona evra, a poslovodstvo će tokom ove sedmice u Saudijskoj Arabji pokušati da obnovi veze sa nekadašnjim poslovnim partnerima u toj zemlji, ali i sa tim poslovima se osnovano pretpostavlja da će ove godine prihodi u odnosu na planirane podbaciti više nego prošle.
Zbog zabrane izvoza stari kupci našli nove partnere
Predsednik ogranka Samostalnog sindikata Zastava oružja Aleksandar Tadić kaže da je teška situacija u toj fabrici prevashodno uzrokovana zabranom izvoza naoružanja, jer je zbog nje izgubila neka tržišta i ugovore. „Kupci nisu hteli da čekaju. Iako je izvoz sada slobodan, partneri su u međuvremenu otišli kod drugih proizvođača i sa njima sklopili ugovore. Ta zabrana je najteže pogodila Zastava oružje“, tvrdi Tadić.
S time se ne slažu zaposleni u užičkom Prvom partizanu, najvećem proizvođaču i izvozniku vojne i pešadijske municije. I on je zbog zabrane izvoza izgubio mnoga tržišta i strane kupce, zbog čega su skladišta bila prebukirana, pa je više od polovine zaposlenih krajem prošle i u prvoj polovini ove godine bilo na plaćenim odsustvima. Zbog svega je ta firma u 2025. iskazala neto gubitak od skoro 575 miliona dinara, dok je u prethodne četiri poslovala sa profitom, koji se kretao u rasponu od 347 do 487 miliona dinara.
Zbog zabrane izvoza naoružanja izgubili smo neka tržišta i ugovore. Kupci nisu hteli da čekaju. Iako je izvoz sada slobodan, partneri su u međuvremenu otišli kod drugih proizvođača i sa njima sklopili ugovore. Ta zabrana je najteže pogodila Zastava oružje
Aleksandar Tadić
Dodatne teškoće su povećane privremene carine na izvoz srpske robe u SAD, pa su Užičani u međuvremenu deo proizvedene municije izvezli u Kolumbiju, Saudijsku Arabiju, Izrael i još neke zemlje. Kako, prema američkim zakonima, odluka o primeni privremenih dodatnih carina može da traje 150 dana, a taj rok ističe 24. jula, za zaposlene u Prvom partizanu je to svojevrsni „dan D“. Za Radar kažu da postoji nekoliko mogućih scenarija. Prvi je ukidanje privremenih carina, drugi njihovo eventualno povećanje na 15 i više odsto, a treći uvođenje novih trgovinskih mera na osnovu drugih američkih zakona. U Užicu bi, naravno, najsrećniji bili kad bi Kongres SAD 24. jula stavio van snage odluku o privremenim dodatnim carinama na uvoz, što bi fabrici municije omogućilo da se ponovo na velika vrata i u punom kapacitetu vrati na svoje najznačajnije tržište.
Krušik već deceniju u blokadi
Valjevski Krušik je početkom godine na zalihama imao robu vrednu čak 120 miliona dolara, ali je od tada, saznaje Radar, poprilično normalizovao proizvodnju i nakon ukidanja zabrane je ponovo počeo da izvozi artiljerijsku, raketnu i minobacačku municiju. Pre svega u Izrael, sa kojim Srbija i njena vojna industrija sve više sarađuju. Uz to, kako navode naši izvori, rakete, mine i granate iz Krušika, preko posrednika, ponovo završavaju i u Ukrajini, a najveću korist od tih poslova imaju oni preko kojih proizvodi iz Valjeva završavaju u Izraelu i Ukrajini.
Pritom je izvoz srpske raketne, artiljerijske i minobacačke municije u Ukrajinu bio najdirektniji povod za zabranu izvoza domaćeg naoružanja i vojne opreme. Tu odluku Savet za nacionalnu bezbednost, kojem predsedava Aleksandar Vučić, doneo je posle velikog pritiska iz Moskve, koja se tim povodom dva puta oglašavala preko svoje Spoljnopolitičke obaveštajne službe.
S obzirom na to da odluka o privremenim dodatnim carinama SAD može da traje 150 dana i da taj rok ističe 24. jula, za zaposlene u Prvom partizanu to je svojevrsni „dan D“. Tim pre što je sve do 2025. njihova firma bila profitabilna, a lane je iskazala neto gubitak od 575 miliona dinara
Kad je Vučić u oktobru 2025, u intervjuu nemačkom magazinu Cicero, ponudio Evropskoj uniji da otkupi sve zalihe srpske municije, portparolka ruskog MIP-a Marija Zaharova je upitala „da li to Srbija ima dva predsednika, jednog koji jedno govori u Moskvi, i drugog koji drugo priča u Briselu“. Vučić se posle toga više nije oglašavao sa sličnim ponudama. Nije reagovao ni na inicijative rukovodstva Saveza samostalnih sindikata Srbije koje je, prema rečima predsednika pokrajinskog odbora tog sindikata u Vojvodini Slobodana Kostića, čak četiri puta tražilo sastanak sa njime, kako bi mu ukazali na pogubne posledice zabrane izvoza proizvoda domaće vojne industrije.
Otuda i ne čudi što se niko od zvaničnika više i ne obazire na podatak da će Krušik ovih dana obeležiti značajan, nesvakidašnji jubilej. Njegov račun je u blokadi već skoro deceniju ili 3.650 dana, neprekidno još od 16. jula 2016. Početkom ove sedmice, prema podacima sa sajta NBS, iznos blokade bio je 1,5 milijardi dinara. I za sve zaposlene je slaba uteha što je iznos blokade bio duplo veći, čak 3,3 milijarde u drugoj polovini 2018, kad je na čelu Krušika bio Mladen Petković.
